dvomaticno pcelarenje
evo pozdrav svima i odmah sa jednom novom temom idem, a sve u cilju popularizacije dvomaticnog pcelarenja i veceg iskoristavanja pcelinjih zajednica..cilj teme mi je da se na jednom mjestu razmjene misljenja oko ovog nacina pcelarenja, koje jos nije dovoljno zastupljeno kod nas i koje mozda ima neku perspektivu, pa evo ovdje mozete napisati sva vasa zapazanja u vezi ovakvog nacina pcelarenja, njegove prednsoti mane, nacine primjene itd..ja licno sam mislio ove godine napravit par dvomaticnih zajednica koristeci senglerovu dasku, i cilj mi je uporediti rad i kolicinu unosa izmedju jednog i drugog nacina pcelarenja..
da i ja mislim da je tema dosta zanimljiva i da ce pobudit dosta paznje vecinom onih ljudi koji zele da sve isprobaju, i okuse, a mislim da im se upravo ovde mogu dati neki korisni, savjeti nekih iskusnijih pcelara koji su se okusali i u ovom nacinu pcelarenja..evo ja cu za pocetak reci da je jedan moj kolega prosle godine na bagremu iz jedinog dvomaticnog drustva koje je imao, cisto probe radi tada izvrcao 4 puna nastavka meda, ili u kilogramima cak skoro 120 kilograma...vidjevsi to evo i ja cu pokusat ove godine oformiti par takvih drustava, ako nista ono tek da vidim osjecaj takve vrste pcelarenja...pozzz
Ja sam već ovde na forumu pisao da imam par dvomatičnih društava. Imao sam više ali sam smanjio a razloge sam navodio da se ne ponavljam. Ali kad bi izvrcao od jednog društva i blizu 120kg. ja bi sva društva pretvorio u dvomatična. Jeste da sam samo jednom selijo 13 društava na pašu(livada) i bilo je jako loše pa nejmam tako dobra iskustva. Dvomatično pelarenje ima dosta prednosti ali ima dosta i mana. Baš sam danas pregledao dvomat. dr. i dok sam pregledao osnovno društvo pomoćno skinuo na izvrnuti poklopac na zemlju izletnice iz pom. dr.su letjele malte ne kao roj okolo tražeći svoju košnicu. To je jedan od minusa.
Nije lako dvomatično pčelariti jer traži mnogo više rada i češće pregledavanje društava.fahrudin je napisao/la:,Pozdrav za keno 83;
Ako je taj kolega postigao takav rezuiltat , onda zaista nevidim razloga da svi ne pređemo na dvomatični sistem .
Dosta je pčelara probalo ali su ga nakon nekoliko godina napustili iz jednog razloga
nastrada im kičma čestim skidanjem i stavljanjem mnoštva nastavaka.
Istina je ako se pripremi pčelinjak i uz dodatnu opremu koja će mu olakšati mukotrpan posao dvomatično se bez problema može pčelariti.
eh nije to tako lako, evo i ovaj je poslije svega napravio samo 10 tak drustava dvomaticnih cisto da proba jos koji put da napravi neki rezultat, a u razgovoru sa njim govorio je da bi ako sve bude ok, da bi radio kontenjer sa dvomaticnim zajednicama, mada ja iskreno ne vidim nacin za rad u kontenjeru sa toliko nastavaka, iako ovaj ne radi nista, nego plati ljudima da sve vrse za njega, ima dosta para..ma covjek nije pcelar nego medar..mada ja iskreno mislim da mi nemamo, sem ponekad bagrema pasu da bi koristili taj nacin pcelarenja..kontam zamislite ako podbaci pasa sta toj vojsci pcela treba hrane da prezivi, mixer sirupa i cijev hehe..
Imao sam ja nekoliko dvomatičnih društava ali sam ih nakon par godina napustio.keno83 je napisao/la:pozdrav i za kolegu Fahrudina..ma znate kako je kod nas hercegovaca, ovdje i kamen medi hehe salim se naravno..kolega Stipo jel vi imate dvomaticne zajednice ili tek kanite nesto tako oprobati??pozz
Pošto ja prevozim pčele na vrijesak kada zamedi dvomatična društva su mi problem.
Ponovo planiram se vratiti na dvomatično pčelarenje ali na jedan poseban način
pred vrijeskovu pašu.
Šta je zapanjujuće svatit ćeš jer nastavljam s opisom dvomatičnog društva.keno83 je napisao/la:stipo koliko si bio zadovoljan tim dvomaticnim drustvima prije, jer kazes da su tezultati zapanjujuci, pa ako moze pojasnjenje sta znaci to zapanjujuci..??
Dvomatično društvo se sastoji od proizvodnog društva koje je većinom dojnje a iznad njega se nalazi pomoćno društvo. Svako od tih društava ima svoju maticu, a odvojene su razdjelnom daskom koja u sredini ima duplu mrežu. Te dvije mreže razmaknute su
14 mm da se pčele ne dodiruju jezicima. Na toj razdjelnoj dasci nalaze se 4 mala leta
2 gornja vode u pomoćno društvo, a ispod njih druga 2 leta vode u glavno društvo.
Uloga ta 4 leta je da se njihovom kombinacijom zatvaranja i otvaranja usmjeravaju izletnice iz pomoćnog društva u glavno društvo. Pošto se ta dva društva nalaze jedno iznad drugog održavanje potrebne klime je znatno lakše pri čemu je kućnih pčela mnogo manje nego kod jednomatičnog društva što znači da je isto povećan broj izletnica koje donose više hrane iz prirode.Veći unos hrane jače stimulira maticu pa ona više zalježe nego matica u jednomatičnom društvu. Zbog toga matica u dvomatičnom društvu se brže iznese pa je treba svake godine mjenjati. Usljed većeg unosa hrane, polena i nektara i velikog zaljeganja matice kao i usmjeravanjem izletnica iz pomoćnog društva, dvomatično društvo brzo ojača i ukupan broj pčela u glavnom društvu do glavne paše dostigne broj od 100 000 - 120 000
pčela od kojih su 2/3 izletnice. Zbog velikog prirasta mladih očela satne osnove se brzo izgrade pa se košnica mora češće pregledati kako nebi došlo do blokade matice.
U dvomatičnom društvu mlade pčele za 3-5 dana prije postanu izletnice nego u jedno matičnom društvu. Za sada toliko. ...
Dvomatično društvo se uzimjlava na 3 nastavka. Od čega su dva nastavka za plodište glavnog društva, a jedan nastavak za pomoćno društvo.
Kako sam se na početku svog pčelarenja načitao dosta pčelarske literature bio sam odlučio oprobati i dvomatično pčelarenje. Nigdje u toj literaturi nisam pročitao kako prehranjivati dojnje društvo u svrhu zaliha hrane za prezimljavanje.
Evo kako sam ja to uradio: između drugog nastavka i razdjelne daske postavio sam standardnu krovnu hranilicu i svaku veče sam morao podizati razdjelnu dasku i gornje društvo i dodavao 1.5 l sirupa, mogu reći da to nije ni malo lako svaku veče podizati 35-40kg kako bijh dodao sirup. Pošto su moje krovne hranilice male zapremine razvukla se ta mukotrpna prihrana svaku veče 7 dana. Mnogo je lakše dojnje društvo prihranjivati ako se imaju visoke AV podnice da u nju može stati posuda veće zapremine bar 5 lit.
Tjekom zimskog mirovanja potrošnja hrane u dvomatičnom društvu je manja nego u jednomatičnom. Manja je potrošnja hrane i u 1. mjesecu kada se aktivira leglo jer dvomatično društvo lakše održava potrebnu temperaturu legla iz jednostavnog razloga što se pod istim krovom nalaze dva društva čija je količina pčela veća nego u dva jednomatična jača društva. Kada se aktivira leglo oba dvomatična društva sam prihranjivao pogačom. Opet mukotrpan posao jer da bi dodao pogaču dojnjem društvu morao sam podizati gornje društvo. Da se nebi podizalo gornje društvo prilikom dodavanja pogače dojnjem društvu treba imati posebno izrađen drugi nastavak kojem se otvara bočna strana. Kada počne stimulativna prehrana pomoćno društvo se stalno prihranjuje sve do uzimljavanja društva.
keno83 potreba za dodavanjem novog nastavka javlja se 20 dana ranije nego u jednomatičnom društvu to je vrijeme prvog cvjetanja voća 20 dana posle dodaje se i 5. nastavak pa do kraja glavne paše dvomatično društvo ima 6-7 nastavaka, a zna imati i 8 nastavaka. Šta raditi prilikom pregleda toliko nastavaka koji broje 120 000 pčela,a i više to je muka živa pčelar ih razbaca oko sebe da bi došao do matične rešetke i pregledao dojnje plodište prilikom tog pregleda mogu sa sigurnošću reći da se nalazi u oblaku pčela pa ako su malo ljute, pčelar je prilično znojan bodu li bodu majko mila zavlače se ispod odjeće ni sam neznaš kako i kuda. I to je jedan od glavnih razloga zašto sam prestao se baviti dvomatičnim pčelarenjem. Radije bih držao 3 jednomatična društva nego jedno dvomatično. Redovnim pregledavanjem i dodavanjem satnih osnova kao i redovnim preusmjeravanjem izletnica iz pomoćnog društva nisam primjetio rojevi nagon možda je to i zato što su te godine bile prilično slabe paše i što je kod mene glavna paša livada a ne bagrem. To je uglavnom u najkraćim crtama moje iskustvo s dvomatičnim pčelarenjem tjekom dvi godine s 4 košnice. Plan mi je oprobati ponovo dvomatično pčelarenje ali za to bolje pripremljen i na jedan drugi način prilagođen mojim uvjetima. O tom po tom. ...
Kako sam se na početku svog pčelarenja načitao dosta pčelarske literature bio sam odlučio oprobati i dvomatično pčelarenje. Nigdje u toj literaturi nisam pročitao kako prehranjivati dojnje društvo u svrhu zaliha hrane za prezimljavanje.
Evo kako sam ja to uradio: između drugog nastavka i razdjelne daske postavio sam standardnu krovnu hranilicu i svaku veče sam morao podizati razdjelnu dasku i gornje društvo i dodavao 1.5 l sirupa, mogu reći da to nije ni malo lako svaku veče podizati 35-40kg kako bijh dodao sirup. Pošto su moje krovne hranilice male zapremine razvukla se ta mukotrpna prihrana svaku veče 7 dana. Mnogo je lakše dojnje društvo prihranjivati ako se imaju visoke AV podnice da u nju može stati posuda veće zapremine bar 5 lit.
Tjekom zimskog mirovanja potrošnja hrane u dvomatičnom društvu je manja nego u jednomatičnom. Manja je potrošnja hrane i u 1. mjesecu kada se aktivira leglo jer dvomatično društvo lakše održava potrebnu temperaturu legla iz jednostavnog razloga što se pod istim krovom nalaze dva društva čija je količina pčela veća nego u dva jednomatična jača društva. Kada se aktivira leglo oba dvomatična društva sam prihranjivao pogačom. Opet mukotrpan posao jer da bi dodao pogaču dojnjem društvu morao sam podizati gornje društvo. Da se nebi podizalo gornje društvo prilikom dodavanja pogače dojnjem društvu treba imati posebno izrađen drugi nastavak kojem se otvara bočna strana. Kada počne stimulativna prehrana pomoćno društvo se stalno prihranjuje sve do uzimljavanja društva.
keno83 potreba za dodavanjem novog nastavka javlja se 20 dana ranije nego u jednomatičnom društvu to je vrijeme prvog cvjetanja voća 20 dana posle dodaje se i 5. nastavak pa do kraja glavne paše dvomatično društvo ima 6-7 nastavaka, a zna imati i 8 nastavaka. Šta raditi prilikom pregleda toliko nastavaka koji broje 120 000 pčela,a i više to je muka živa pčelar ih razbaca oko sebe da bi došao do matične rešetke i pregledao dojnje plodište prilikom tog pregleda mogu sa sigurnošću reći da se nalazi u oblaku pčela pa ako su malo ljute, pčelar je prilično znojan bodu li bodu majko mila zavlače se ispod odjeće ni sam neznaš kako i kuda. I to je jedan od glavnih razloga zašto sam prestao se baviti dvomatičnim pčelarenjem. Radije bih držao 3 jednomatična društva nego jedno dvomatično. Redovnim pregledavanjem i dodavanjem satnih osnova kao i redovnim preusmjeravanjem izletnica iz pomoćnog društva nisam primjetio rojevi nagon možda je to i zato što su te godine bile prilično slabe paše i što je kod mene glavna paša livada a ne bagrem. To je uglavnom u najkraćim crtama moje iskustvo s dvomatičnim pčelarenjem tjekom dvi godine s 4 košnice. Plan mi je oprobati ponovo dvomatično pčelarenje ali za to bolje pripremljen i na jedan drugi način prilagođen mojim uvjetima. O tom po tom. ...
ma evo ja sam dobio dvije senglerove daske, i odlucio samo dva ta drustva sastavit, pa malo viditi razliku..na terenu gdje sam ja ima prilicno dosta pase, pa me bas zanima koji bi bio rezultat jedno i dvomaticne zajednice..dosta sam iscitao o tom dvomaticnom nacinu, ali evo zanima me kako bi ti sastavio dva takva drustva, i koji bi raspored napravio, pa da se malo povedem i tvojim iskustvom, buduci da su pcelari oko mene nezainteresovani za tu vrstu pcelarenja, fol im je kao da mi nemamo tako jake pase za tako velika drustva, s cim se ja ne bih slozio..
Eto vidi se već je dobila polunastavak.IZET je napisao/la:Evo jedne moje dvomatične košnice.....
http://img402.imageshack.us/img402/669/img0004ot.jpg
Možeš ti to već i sada napraviti tako da formiraš novo društvo iznad razdjelne daske sa mladom sparenom maticom. Donjet će ona i sada meda ali maksimalni učinak dvomatičnog društva sa mladim maticama možeš očekivati tek iduće sezone.keno83 je napisao/la:pa iskreno ni ne zuri mi se mogu to napravit i pred uzimljavanje sad mi to nije neki prioritet nego cisto me zanima kako ide, ako je bolje sad da stavim mogu sad to uradit, a ako je bolje pred zszimljavanje mogu i tad, pa eto vidjet cu jos..
Pa eto ti prilike Sva društva preneseš odvojeno na ona društva od kojih ćeš praviti dvomatična društva na njihove krovove postaviš pomoćno društvo nakon dva dana skloni krov i postavi sneglerovu dasku. Za par dana kada se izletnice naviknu na ulaz kroz razdjelnu dasku preusmjeriš ih u glavno društvo. Ja tako nešto slično planiram napraviti prilikom preseljenja na vrijesak. Svaki pčelinjak ima nekoliko društava koja se nisu dovoljno razvila da za vrijeme paše donesu viškove meda. Kada selimo pčele selimo i ta društva pa ih stavimo na sneglerovu dasku da formiramo dvomatčna društva.keno83 je napisao/la:znaci sad stavim normalno drustvo s nastavkom, na njega senglerovu dasku i gore novo pomocno drustvo..uradio bi tako, ali sad bi selio kosnice na mandarinu u opuzen pa ne znam kako da toliko nastavaka prenesem probat cu u svakom slucaju, pa sta bog da..
Tim postupkom ćemo sigurno dodatno pojačati glavno društvo i dobiti veći prinos u medu, a i ta slabija društva koja obično ostaju u baznom pčelinjaku pošto smo ih preselili i stavili na sneglerovu dasku znatno će ojačati na toj paši. Gledao sam jednog iskusnog selećeg pčelara kako priprema proizvodna društva prije selidbe. Iz rezervnih društava prenio je svo zatvoreno leglo i time pojačao proizvodne zajednice. Od 90 košnica u pčelinjaku dobio je 60 jakih društava i 30 slabih.
Na prvi pogled to je u redu da nije oslabio 30 društava i sveo ih na snagu roja.
Mnogo bi bolji rezultat dobio da je pojačao samo 30 društava te preselio sve pčele i na terenu formirao od preostalih 60 jednomatičnih društava 30 dvomatičnih društava. Po mom mišljenju pčele bi prikupile dvostruko više meda i ni jedno društvo nebi bilo slabo. Prilikom završetka paše dvomatična društva se mogu rasformirati i u bazni pčelinjak vratiti opet 90 društava od kojih je 60 izuzetno jakih i 30 normalnih društava koja su na terenu vjerovarno dobila još jedan nastavak.
NAPOMENU BIH da se u dvomatičnom društvu oba društva brže razvijaju nego da su se držali svako društvo zasebno kao jednomatišno društvo.
pozdrav !!!
ja sam kenan i pčelar sam 11 godina. imao sam toliko padova u pčelarstvu da se pitam zašto se jos time bavim . hehehehe !
cini mi se da volim pčelu kao insekta.
dvomatično definitivno ne. ima više razloga . prvi odoše ledja i puno posla. ukoliko je loša godina rezultati su katastrofalni. ukoliko je dobra godina dobra je i sa jednomatičnim. za stacionarne pčelinjake je to pogubno, prejake pčele a nigdje paše. za bagrem ne velim ali ovako. livada je pretiha za dvomatične zajednice . one sve sto donesu i pojedu na livadi. toliko od mene. pozdrav.
ja sam kenan i pčelar sam 11 godina. imao sam toliko padova u pčelarstvu da se pitam zašto se jos time bavim . hehehehe !
cini mi se da volim pčelu kao insekta.
dvomatično definitivno ne. ima više razloga . prvi odoše ledja i puno posla. ukoliko je loša godina rezultati su katastrofalni. ukoliko je dobra godina dobra je i sa jednomatičnim. za stacionarne pčelinjake je to pogubno, prejake pčele a nigdje paše. za bagrem ne velim ali ovako. livada je pretiha za dvomatične zajednice . one sve sto donesu i pojedu na livadi. toliko od mene. pozdrav.
