Dvomaticno drustvo

[N€dim]

Pozdrav kolege pčelari,
jednom sam na temi priprema drustva za bagremovu pasu pisao post i pitao kako najlakse da formiramo dvomaticno drustvo ali slabo je rasprave bilo mozda iz razloga sto nije ta tema, pa evo sad sam otvorio ovu temu.
Volio bi da se napisu iskustva o dvomaticnom drustvu i na koji nacin se formira.

[senad]

NIsam nikada radio sa dvomatičnom tako da nemam šta da kažem o načinu. Ono što sam čuo o dvomatični zaključio sam da je bolje imati 2x20 kg meda ako ga uopšte ima nego 1x 50.

Mislim da su prošla vremena dvomatični društava iz razloga što ima sve manje nektara u prirodi. Nikada niste sigurno kako će sve to izgledat . NApucate društva za glavnu pašu a ono katastrofa!

Svima koji žele da rade dvomatično želim puno sreće i uspjeha i da budu zadovoljno.

[N€dim]

Ma volio bi da probam i tu metodu, mada nisam mislio te pcele selit, nego njih kod kuce ostavit.

[Ermin.ef.]

Ferid Velagic samo o njima govori cini mi se da je na predavanju spominjao i tromaticna kao i to da ne voli uopste govoriti o slabim drustvima al u svakom slucaju bilo bi dobro da malo cujemo iskustva ako ovdje ima onih koji su ih pravili ko zna mozda za neke lokacije to bas bude najbolja metoda.

[Stipo]

Kod mene ove godine dvomatična društva njih 23 su bila prava katastrofa.
Zbog loše godine ne samo da nisu skupila viška meda nego nisu imali nit jedno društvo više od 5 kg meda ima društava koja su krajem ljeta bila suha ko barut. Zbog velike količine pčela mlade matice su dobro legle, a unosa nije bilo tako da su potrošile svu hranu koju su bile skupile u junu.
Tjekom ljeta ja sam im davao pogače i tako sam posticao maticu ali na žalost ispalo je kontra produktivno. Osim što su pčele potrošile sve zalihe meda i varroa se dobro razvila.
Nasuprot tome jednomatična društva koja su bila na jednom LR tijelu sa starom maticom i sa polunastankom skupila su sebi zimnicu.
Zaključak je jednostavan.

[IZET]

Prošlu godinu treba što prije zaboravit i netreba je uzimati kao primjer ili pokazatelj????
Dvomatična društva u dobroj godini donesu više nego 2 prosječna. Govorim iz iskustva ali kao i sve ostalo i tu ima prednosti i mana a to je široka tema o kojoj se može dosta toga napisati.

[N€dim]

To su vasa iskustva i pohvalno ih je cuti, ali ja bi opet volio kada bi neko iznio svoju metodu rada sa formiranjem i odrzavanjem dvomaticnog drustva, na kojem principu to sve funkcionise.

[inzenjer]

Ferid Velagic samo o njima govori cini mi se da je na predavanju spominjao i tromaticna kao i to da ne voli uopste govoriti o slabim drustvima al u svakom slucaju bilo bi dobro da malo cujemo iskustva ako ovdje ima onih koji su ih pravili ko zna mozda za neke lokacije to bas bude najbolja metoda.

Nisam jos cuo da je iko sa dvomaticnim dostigao i blizu rezultate o kojima Ferid prica.

[schumy]

To su vasa iskustva i pohvalno ih je cuti, ali ja bi opet volio kada bi neko iznio svoju metodu rada sa formiranjem i odrzavanjem dvomaticnog drustva, na kojem principu to sve funkcionise.

Pročitaj moj objavljen post na ovome forumu - traži pod: priprema društava za bagrenovu pašu i moj način pčelarenja (ovo da se ne ponavljam)
Objavio sam i fotografije kako izgledaju moje "kule" od košnica u dobroj godini paše (mislim da je to 2010, ako se ne varam).
Pozdrav.............schumy

[SPAHA]

ima jedan video u temi "filmovi o pcelarstvu" na zadnjoj strani,jedan od nacina formiranja dvomaticnih drustava.a ferid je napisao knjigu na tu temu.

[pot]

"Bilo kakav pokušaj primjene dvomatičnih sistema pčelarenja, ili bilo koji drugi napredniji sistem od prethodnih od strane drugih mladih pčelara, moj savjet bi bio da treba da počnu sa manjim brojem košnica, dok se ne uvjere i ne dođu do povoljnog usavršavanja, da bi se uklopio u način rada određenog naprednijeg ili suvremenijeg pčelara u određenoj oblasti. Ovo može zahtjevati godine eksperimetiranja, pošto uvjeti variraju od jedne oblasti do druge ili čak unutar jednog kraja."

Bandžov

[Zvoneto]

Ja se u to ne bih upuštao, čak i ako je istina ovo za više nego duplo prinosa nego 2 odvojena društva. Razlog je vrlo težak rad sa tim društvima, kod mene su prošlogodišnje matice sve uzimljene u dvomatičnom sistemu. Pri dodavanju pogača a kasnije i ostalih radnji naporno je za leđa, jednostavno nema smisla sve to. Možda pojačavati iz gornjeg sa ramovima legla u donje a poslije spustiti gornje društvo, ali to je već druga tema.. Treba pojednostavniti tehnologiju, a ne komplicirati!

[Ermin.ef.]

Ferid Velagic samo o njima govori cini mi se da je na predavanju spominjao i tromaticna kao i to da ne voli uopste govoriti o slabim drustvima al u svakom slucaju bilo bi dobro da malo cujemo iskustva ako ovdje ima onih koji su ih pravili ko zna mozda za neke lokacije to bas bude najbolja metoda.

Nisam jos cuo da je iko sa dvomaticnim dostigao i blizu rezultate o kojima Ferid prica.

Sumnjam da bi covjek bezveze pricao na predavanjima da sa takvim društvima ostvaruje najbolje rezultate, ipak on je uspješan i autoritet na našim prostorima ja licno ne bi bježao od toga da nekad u buducnosti makar testno formiram jedno društvo kao dvomaticno na pocetku sezone pa vidjeti sta ce biti i uporediti.

[senad grudic]

Smatram da za dvomaticno pcelarenje treba puno znanja i puno rada. Najvaznije je da covjek savlada jednomaticmo pcelarenje i biologiju pcele pa da
ide dalje jer poznato je da u prirodi ne postoji dvomaticno drustvo. Svako ko smatra da moze i zna neka proba za sada ja se ne osjecam da to mogu.
Pozdrav i sretno Senad G.

[Stipo]

Ja se u to ne bih upuštao, čak i ako je istina ovo za više nego duplo prinosa nego 2 odvojena društva. Razlog je vrlo težak rad sa tim društvima, kod mene su prošlogodišnje matice sve uzimljene u dvomatičnom sistemu. Pri dodavanju pogača a kasnije i ostalih radnji naporno je za leđa, jednostavno nema smisla sve to. Možda pojačavati iz gornjeg sa ramovima legla u donje a poslije spustiti gornje društvo, ali to je već druga tema.. Treba pojednostavniti tehnologiju, a ne komplicirati!

Tako je kolega ja već nekoliko godina imam bar 20 dvomatičnih društava, a sa brojem sneglerovih dasaka mogu cijeli pčelinjak prebaciti u dvomatična društva. No to ne činim nego ih držim oko toga broja. Razloge zašto ne povećavam broj dvomatičnih društava si već ti naveo.
Mali pčelari koji su zdravi i jaki i imaju dovoljno vremena, a nemaju prostora za proširenje pčelinjaka mogu držati cijeli svoj mali pčelinjak sa dvomatičnim društvima i to će im se isplatiti.
Mi pčelari koji imamo veći pčelinjak, a to nam nije osnovna djelatnost trebamo računati za koliko utrošenog vremena možemo imati najviše meda bez obzira na način pčelarenja. Veliki pčelari ne računaju zaradu po broju društava nego po broju uloženih sati u pčelinjaku. Njihov je cilj raditi 8 sati i za to imati adekvatan prihod.

[Zvoneto]

Tako je, mora se tehnologija rada svesti na neko razumno vrijeme. Davno sam pročitao da za pčelinjak od 100 košnica treba uložiti 300 efektivnih sati rada godišnje. Ne znam je li tu uračunat rad u radionici ali računica je zanimljiva. To je cca oko 40 punih dnevnica (8 sati), ako bi sa seljenjem ostvario "samo" 15 kg meda prosjek po društvu već bi se imalo računa (dobra nam je cijena meda) raditi naravno uz ostale pčelinje proizvode. Odoh off topic ali eto malo da se razdrmamo pred sezonu.

[N€dim]

Ja bi volio i zamolio kolege koji vec imaju dvomaticna drustva da nam ako imaju koju sliku priloze sneglerove daske i ostale opreme koja se koristi kod dvomaticnog drustva, kako i na koji nacin formira dvomaticno drustvo, kako drustvo odrzava posto svi znamo da u prirodi nemaoze samo opstati dvomaticno drustvo, znaci da treba nauke i malo prakse.

[Stipo]

Ja bi volio i zamolio kolege koji vec imaju dvomaticna drustva da nam ako imaju koju sliku priloze sneglerove daske i ostale opreme koja se koristi kod dvomaticnog drustva, kako i na koji nacin formira dvomaticno drustvo, kako drustvo odrzava posto svi znamo da u prirodi nemaoze samo opstati dvomaticno drustvo, znaci da treba nauke i malo prakse.

Dvomatično društvo je najbolje formirati prilikom uzimljavanja društava. U stvari uvijek se može formirati dvomatično društvo.
Postupa se kao kod preseljenja društva unutar pčelinjaka. Za to treba imati samo jednu sneglerevu dasku.
Ako želimo dobre rezultate treba u dvomatično društvo uvesti dva jaka društva, a da je bar jedno sa mladom maticom i u ovo vrijeme mlada matica ide gore. Budući da je to društvo u povoljnijoj klimi mlada matica će obilno zalijegati. Iz tog razloga češće treba proširivati leglo. Kada to društvo ojača i pčele zauzimaju 2 nastavka vršimo rotaciju društava. Mlada matica se postavlja na podnicu i blokira matičnom u jedan nastavak i dodaju joj se po 2 satne i po 2 okvira izgrađenog saća. Iznad matične podiže se svo leglo, a između legla dodaje se po satna osnova i tako se formiraju 2 medna nastavka. Na sneglerovoj dasci gdje je sada stara matica usmjere se pčele prema dolje ka mladoj matici. Tako će sve pčele izletnice završiti dolje kod mlade matice i pojavit će se višak pčela. Gornje društvo sa starom maticom budući da nema izletnica treba stalno prihraniti polenskom pogačom i rijeđim sirupom. Ovo uraditi par dana prije početka obilne paše (voćne, bagrema i slično). To je ukratko

[pot]

Da i ja koju o dvomatičnom kad već imam vremena.
Ovo što pišem je iz mog skromnog iskustva u praktičnom radu sa dvomatočnim (sad radim sa dvojnim koje prije paše sklanjam u stranu). Ako seliš pčele onda moraš imat u vidu da je to min. četri LR sanduka plus podovi i sl. i da to treba podić i natovarit na auto i još jedan takav komplet (da ih ovako nazovem) na prvi jer se ne isplati ići sa jednim redom košnica a tura 500 KM npr. i gubitak vremena, imamo to i selidba u planinskim predjelima po srtrmim putevima.... Ako ne seliš a imaš kratke paše i dvomatična donesu ali kad stane paša odoše zalhe zas nekoliko dana, ima tu još jedna po meni naj važnija stvar a to je silna ventilacija tačnije propuh u košnici i ako imamo hladne noći kakve su sigurno npr. kod kolege Stipe dobijemo rezultat pomnožen sa nulom samo varoe ko iz priča. Po mom opet kažem skromnom iskustvu za dvomatično pčelarenje treba imati povoljnu klimu, dugotrajnu pašu i ravničaeski teren u slčaju selidbe.

[Stipo]

Da i ja koju o dvomatičnom kad već imam vremena.
Ovo što pišem je iz mog skromnog iskustva u praktičnom radu sa dvomatočnim (sad radim sa dvojnim koje prije paše sklanjam u stranu). Ako seliš pčele onda moraš imat u vidu da je to min. četri LR sanduka plus podovi i sl. i da to treba podić i natovarit na auto i još jedan takav komplet (da ih ovako nazovem) na prvi jer se ne isplati ići sa jednim redom košnica a tura 500 KM npr. i gubitak vremena, imamo to i selidba u planinskim predjelima po srtrmim putevima.... Ako ne seliš a imaš kratke paše i dvomatična donesu ali kad stane paša odoše zalhe zas nekoliko dana, ima tu još jedna po meni naj važnija stvar a to je silna ventilacija tačnije propuh u košnici i ako imamo hladne noći kakve su sigurno npr. kod kolege Stipe dobijemo rezultat pomnožen sa nulom samo varoe ko iz priča. Po mom opet kažem skromnom iskustvu za dvomatično pčelarenje treba imati povoljnu klimu, dugotrajnu pašu i ravničaeski teren u slčaju selidbe.

Kod selidbe ja dvomatična društva dan dva ranije rasformiram . Zapravo sklanjam sneglerovu dasku te postavljam krov i podnicu i selim kao zasebna društva i lakši je utovar. Prošlog ljeta sam kada sam ih preselio ponovo sva društva sam postavio u dvomatičnu formaciju. Svaku na svoje mjesto.
Osim što su pojele sav med ništa dobroga nije bilo osim varroe ko u priči.
Kod mene se ova dvomatična društva nekad isplate nekad ne. Ja probam svašta jer jedino tako mogu steći nova iskustva.

[senad]