PČELARSTVO BOSNE I HERCEGOVINE

Učinilo mi se interesantnim , mada i sam nebih baš mogao 100% utvrditi da li u medu ima jedan udio šećera, čiste falsifikate/ sam šećer i hemijske primjese/ u principu mogu na osnovu ,okusa i mirisa (organoleptički).

Postoje raznorazne metode neke su mi od metoda smiješne može se primjetiti da konzumenti nisu baš upućeni kako izgleda pravi med. Tu leži i razlog male potrošnje meda tj. druženje sa medom pa se tako i dešava da raznorazni "pčelari" podvaljuju šećer pod med koji zna biti i toksičan.

Ova metoda koju je Stipo obrazložio baš mi je nekako interesantna

Stipo je napisao/la:Kod mene u naša sela često dolaze trgovci koji prodaju voće iz kombija pa tako neki prodaju i med od 1kg po 5KM , a moj komšija uze 3kg takvog meda i još ga hvali kako je dobar i kako ga redovno uzima svako jutro.

Ja poznajući da nitko neće prodavati na malo pravi med po toj cjeni samouvjereno da se radi o krivotvorini sam ga zamolio da ga kušam. Jedva je dočekao rugajući se mome medu od tada 12KM.

Ovako sam mu dokazao da se radi o čistom bjelom šećeru saharinu ukuvanom u cvijetnom čaju.

Na dlan stavio jednu kapljicu toga meda i trljao ga kažiprstom po sredini dlana ubrzo se šećer počeo stezati i rubovi su pobjelili, a to je čisti dokaz da se radi o saharinu šećeru koji upotrebljavamo za kolače i kavu.
Posramljeni obojica su otišla svojim poslom.

TRLJAJUĆI PČELINJI MED O DLAN ON SE NIKAD NEĆE OSUŠITI NEGO OMEKŠATI I DOBITI IZGLED ULJA NA DLANU.

to je jednostavan test za loše krivotvoritelje meda.

Čuo sam da prilikom testa na falsifikat ili ne može da posluži komad papira na koji se stavi kap dvije i taj papir se podpali , ako je šećer počet će da gori a ako je med plamen će se ugasiti.

NIsam probao ima namjeru da kupim pored ceste ovi što prodaju otrov pod med pa da vidim kako to reaguje.

Krivotvoren med
I ja bi se nadovezao na ovu temu. Imam neka iskustva. Imam komsiju koji prodaje med a da nejma pcele niti ista zna o pcelama. Med dobija od nekoga daleko 70 km.(necu spominjat mjesto) i sumnjam da i taj ima pcele sobzirom na cijenu. Sve bi ja to svatijo da moj komsija neide od kuce do kuce prodaje med upola cjene. I to svatam ali nemogu da svarim sto se on kune bogom da je to pravi med. Kad ga pitam kako zna da je to prirodan med kaze "vidim kad mi zovjek sipa iz bureta". Kako smjesan odgovor ali on nejma bolji. Kad mu ja iznesem svoje argumente zasto je moj med 15 km. a on prodaje po 7 km. a obojca moraju zaraditi on slegne ramenima i ode dalje. Sta je u ovoj prici najtuznije sto ih ima pa kupe taj med i misle da su kupili med a ne kopiju meda.
kad te pitaju za cjenu meda pa im kazes cude se kazu "pa ima u tog po 7 km".Sta mi preostaje nego da kazem BUJRUM BRATE KUPI.
Nalost takva nam je stvarnos nek je jeftino pa nemora biti dobro.

Otkrivanje falsifikata ide veoma jednostavno laboratorijskom analizom meda, pa se po sastavu ugljenih hidrata vidi da li je korišćena saharoza ili ne (dopušteno max 5%, odnosno 10% za bagremov med). Zatim, ako je šečer (saharoza) kuvan, onda je obično i HMF iznad dozvoljene granice (max40). Obično ima i problema sa enzimom dijastaze (dopušteno min 9). Tako je bilo decenijama, ali na žalost više nije tako jer su se i falsifikatori izveštili i razradili svoju tehnologiju i kada se dosadašnjim klasičnim analizama ne može dokazati da je u pitanju falsifikat.
Reč je o korišćenju takozvanog kukuruznog izosirupa. Svi parametri koje sam naveo ne ukazuju da je u pitanju falsifikat. Jedino se izotopskom analizom može utvrditi postojanje izotopa ugljenika - C13. Tog izotopa C13 nema u prirodnom medu, jedino ga ima u žitaricama, ali nabavka uređaja, izotopskog analizatora košta oko 50.000 eura i koliko znam ne poseduje ga ni jedna laboratorija na području ex-Yuge. Poznato mi je da je uoči uvođenja
eura u EU, u susednoj Mađarskoj cena izosirupa bila nešto iznad 1DM. Danas je sigurno skulji, ali sigurno i dalje
veoma isplativ za falsifikatore.
Ovim kometarom nisam želeo da iniciram rađanje novih falsifikatora, nega da ukažem na realan problem i da se mora svaka država (pa i uz pomoć pčelara) potruditi da neku referentnu laboratoriju snabde izotopskim analizatorom.

Ovaj teks koji sam nasao na netu ako se pazljivo procita mogu se izvuci lijepi zakljucci

Falsifikovanje meda

Budući da je med skuplji od šećera, u nekim zemljama i nekoliko puta, uvek se našlo nesavesnih pčelara koji su nastojali iskoristiti tu činjenicu, da bi se na lak način domogli velike zarade. Takvi nečasni pčelari mnogo su škodili pčelarstvu jer su potkopavali poverenja potrošača i škodili pčelarima koji u svoj posao ulažu mnogo truda i sredstava da bi potrošačima pružili zaista ono sto traže.

Med se može falsifikovati na dva načina: bez pčela ili s pomoću pčela; u kanti ili u košnici. Najjednostavniji i najprimitivniji je način da se obični šećer otopi pomoću vode u gusti sirup i pomeša sa prirodnim medom. Tako se povećava količina meda i šećer proda po višoj ceni.Umesto šećera može se uzeti grožđjani šećer (glukoza) koji dolazi u trgovinu u obliku gustog sirupa. I jedan i drugi falsiofikat mogu se lako otkriti pomoću polariskopa. Prirodni cvetni med optički je levo aktivan, a otopljeni šećer i glukoza su optički desno aktivni. Ako se cvetnom medu doda izvesna količina šećernog sirupa ili glukoze, uz dekstrozu koja već postoji u medu, a koja je takođe optički desno aktivna, polarizacija skreće udesno i falsifikovani med postaje optički desno aktivan čime se razlikuje od cvetnog meda.

Mnogo je teže ako se za falsifikovanje upotrebi invertni šećer. On se otkriva pomoću hemikalije koja se zove anilinski hlorid. Čist med ostaje nepromenjen, a falsifikovani se tom hemikalijom oboji u crveno. Taj način nije uvek pouzdan, pa se traže sigurniji načini. Med i invertni šećer po svojem sastavu su slični, ali se po nečemu razlikuju. Na tim razlikana temelji se prepoznavanje pravog meda od falsifikata. Med, kao prirodni proizvod, sadrži u sebi mineralnih sastojaka, a invertni šećer, koji se dobija od običnog rafiniranog šećera, tih sastojaka nema.

U novije vreme nesavesni pčelari imaju običaj da pčele prihranjuju obilno šećernim sirupom. Pčele invertuju taj sirup (saharoza se raspada na dekstrozu i levulozu) i ostavljaju u saće. Pčelar saće izvrca i dobija med.

Iako je takav med proizvod pčela, ne može se uzeti da je pravi med jer je u njemu sam šećer, bez prirodnih sastojka koje medu daju punu vrednost. Ali ako uzorak sumnjivog meda pokazuje veći postotak saharoze nego što med obični ima med, postoji sumnja da je taj med dobijen od šećera. A poznaje se i po tome što u sebi nema prirodnih sastojaka.

Nekad pčelari u jesen izvade med i pčele prihrane šećerom. To nije falsificiranje jer se tako za ljudsku hranu dobija vredniji proizvod, pravi med, a šećerni sirup, koji ostane u košnici, za pčele je sigurnije za zimsku hranu, jer u sebi nema neprobavljivih sastojaka kao poneke vrste prirodnog meda, osobito medljikovca.

Prepoznavanje falsifikovanog meda: gustina falsifikovanog meda je manja od gustine pravog meda sa mineralnim sastojcima. Gustina pravog meda je oko 1,4 a falsifikovanog negde oko 1,3, stoga nam jednostavno merenje na vagi može pokazati koji je pravi med, a koji falsifikovan. Težina tegle u koju stane kilogram meda je oko 280g, tako da je njena težina sa medom 1280g, a težina iste količine falsifikovanog meda, zbog manje gustine je 1210g-1220g. Takođe, preteranim grejanjem med gubi ukus i aromu, ali menja i boju. Pregrejan med potamni, ukus mu postaje gori, a fina aroma nestaje.

Slušam lokalni radio i čujem da je akcija u PTC Pavić i da prodaju livadski med po cjeni od 8KM i nešto feniga.
Pitam se šta je to sada...???
U istoj trgovini gledam med sa PIP-ovom etiketom po cjeni od 12 KM za vrijesak i livadu - 15 KM za kadulju koja je kako znam uvjek naj skuplji med.
Kako mi pčelari da konkuriramo trgovinama koje samo gledaju na profit i nije ih briga odakle je med i kakve je kakvoće.
To je veliki udarac na pčelarstvo u ovim krajevima.
Pa nije ni čudo što moj med slabo ide po cjeni od 12 KM.
Ako ga mislim prodati izgleda da ću morati ići ispod 12KM, a to me jako boli da kvalitetan vrijeskov med moram davati u bescjenje.

Poštovane kolege izneću (možda neobično) moje razmišljanje o prodaji svog meda.
Kao prvo uopšte se ne treba obazirati na to šta drugi prodaje a naročito kakav je kvalitet toga proizvoda, jer je to pravo rezervisano isključivo za "GOSPODINA KUPCA" i za državnu inspekciju (ako nije podkupljena da ne reaguje).

Šta svako od Nas pčelara treba da radi:
- Da se najpoštenije odnosi prema pčelama i njihovim proizodima, ne biti previše nezasit i fušariti.
- Poštovati Gospodina kupca, jer On nije za jednokratnu upotrebu, razgovarati sa Njim i satlno vršiti njegovu edukaciju u samislu zadobijanja njegovog trajnog poverenja u Vas i Vaše proizvode koje nudite njemu.
- Možda najbitnije: Nemojte biti nervozni i hteti prodati sve količine odjednom. Objasniću. Kada bi svi pčelari težili da ponude ( od jednom) tržištu sve svoje količine, tada bi došlo do zagušenja tržišta i do neminovnog slabog prometa i pada cena. To naravno dovodi do nervoze i opšteg razočarenja.

Šta sam hteo ovim reći:
- Poštenim i marljivim radom sa pčelama dobiti kvalitetan proizvod sa kojim se nećemo postideti da ga ponudimo i najizbirljivijem kupcu.
- Negovati svoje tržište stalnim kvalitetom koji nudimo i poštenjem prema svakom kupcu.(dobar glas se daleko čuje a loš još dalje).
- Manje nervoze kod plasmana jer je godima veoma duga (365 dana), što će narodna poslovica reći:"Tiha voda breg roni".