PČELARSTVO BOSNE I HERCEGOVINE

zakir cancar je napisao/la:Sellam i pozdrav...provjeri svoja drustva ??? MEDNO

we selam
MOja sva društva prije na dan nego će se pojaviti rojevi na pčelinjaku su pozicionirana za zimovanje .

Sva društva su pregledana i sve matice pronađene i dignute na najgornju poziciju . Tokom pregleda nisam našao niti jedan matičnjak. Samo u jednoj košnici našao sam maticu koja nije obilježena tj skinuta je bjele boja sa iste, unutra je bilo leglo u svim stadijima.


Svi ovi rojevi osim dva su propraćeni vizuelno i dolazili su iz pravca sjevero-zapad.

Nisu iz mojih društava ali će zato u moje košnice

Azem je napisao/la:Ovo mi ipak liči na izrojeni oplodnjak, jel tako?

Ne.ne,, ja sam davno zaključio oplodnjake ,,

Ove matice koje su u rezervi sve su na svom mjestu .

Na jednim slikama se vide i momci iz gračaničkog udruženja koji su se našli na pčeinjaku kada je roj dolazio tako da imam i svjedoke

Da je sa mog pčelinjaka ne bi ja to krio sliko bi postavio slike i objasnio o čemu se radi.

Samo ti skupljaj pcelice

Božić Nedeljko, diplomirani masinski inženjer, Ul. Bulevar oslobođenja br. 54/6, 32000 Čačak
032/371013,063/7460-899, nbozic3@gmail. com


ROJ ZA RADOST ILI ZEBNJU?

Rojenje na domak septembra nije česta pojava, pre bih rekao da je pčelarska zagonetka.Ako pođemo od pašnih prilika i meseca u godini kada jenjava paša, pčele rukovođene instiktom već su ušle u fazu pripreme za zimu, desilo se iznenađenje-rojenje.

Da se desilo kada paše ima u izobilju, bilo bi lako shvatljivo. U pčelarskoj praksi dugoj trideset tri godine, nisam doživeo rojenje ni blizu datuma 30.
avgusta. U toplom letnjem danu, u 17 časova, u ponekoj od košnica odvijalo se masovno izletanje mladih pčela. Za tren iz košnica se čulo jako zujanje i potom se videlo kovitlanje u vazduhu, nalik rojenju. Prva moja pomisao bila je da je nemoguće da je u pitanju rojenje.
Pogledom sam propratio šta se zaista dešava.
Otkuda i zašto? Pogledao sam košnice prvog reda i zapazio jednu pred kojom se odvijala aktivnost odlazećih pčela roja. Najlakše opredeljenje za
trenutno stanište beše krošnja niske kruške, udaljena dvadesetak metara, na visini kakva se poželeti može.
Pripremio sam iz košnica pet do šest ramova za DB nukleus i četku bez pčelarskog šešira i to sve beše od pribora. Na položene ramove u ruci otkidao sam četkom delove roja i spuštao ih u košnicu na zemlji. Na roj se okomila masa starih stršljenova, koji su se u velikom broju razmnožili u bližoj okolini pčelinjaka, na teže pristupačnim gnezdima.
Pčele u gomili roja su im tako lak plen, da sam zažalio što im nisam napravio dobre zamke i uništio ih. Posle skidanja roja dodao sam ram zatvorenog legla, da bih sutradan, kada sam konstatovao da je matica položila prva jaja, dodao još dva. U međuvremenu, pregledao sam (košnicu DB-12) u kojoj beše jedanaest ramova, što uobičajeno činim radi lakšeg manipuisanja. To mi omogućuje lako rukovanje pri radu (nije tesan prostor za smeštaj), a ramovi su bogati sadržajem, medom. Primetio sam da su ramovi prilično popunjeni medom. Detaljnim pregledom prvih ramova iz središnjeg dela košnice video sam da je pri dnu jednog rama ostalo malo prostora za leglo, oko 20-25%
površine rama.
Naredni ram je imao desetak ostataka matičnjaka, smeštenih po rubnom delu, karakterističnih za rojenje. Sutradan sam prekontrolisao roj gde je
matica na slobodnom prostoru rama polagala jaja, kao i matica u matičnom društvu iz kojeg se odvojio roj. Da ova zagonetka nije rešena pozitivno,ostala bi dilema: Da li je roj na¬pustio neku košnicu zbog varoe ili iz drugih razloga?
Od tretiranja protiv varoe koristim samo deo dubokih (zamreženih podnjača) na kojima posle tretmana obavljam kontrolu i ustanovljavam zaraženost parazitom. Naravno, tih problema nije bilo u prethodnom periodu, pa je prethodno ustanovljeno stanje rojenja sasvim sigurno tačno.
Zaključak je bio jedan da je bilo premalo prostora za zimsko leglo.
Ove godine se desilo nešto neočekivano u stacionarnim uslovima pčelarenja. Nakon 2007. godine, kada sam imao katastrofu na pčelinjaku izazvanu požarom, nisam selio pčele u Vojvodinu. Od tada je prisutna samo seoba na bagremove paše. Pošto je suncokret davao
bogatiju pašu, nisam očekivao nikakve viškove, to jest drugo vrcanje meda. Međutim, uz korovsko bilje pčele su često posećivale hrastovu šumu, gde su
verovatno odlazile već od ranih jutarnjih časova. Na pojavu šumskog meda mi je svojevremeno ukazivao vrstan pčelar, Milan Džagić, koji je selio pčele
na bagremovu pašu u Takovski kraj. Ovog puta se zaista desio ozbiljniji unos, tako da je bilo viškova i potrebe da se oslobodi deo prostora u plodištu koji se popunjavao medom od prihrane šećernim sirupom, kako bi se izbegla problematika u zimskom periodu kada je redak proćisni let. Ovaj med ima karakterističan ukus, miris, boju i gustinu. Potrošači ga cene, jer je bogat mineralima, a ima i veću cenu. Na sajmu u Čačku, avgusta ove godine, na svom bogatom štandu, pčelar Ivković Miodrag iz Dobrnje imao je u ponudi i šumski med, čija je cena bila i do 20% veća u odnosu na cenu ostalih medova, što navodi da je ovaj med zaista zuzetan.
Da se osvrnem na zimske zalihe.
U zimskom periodu, novembar februar (prva polovina februara), poželjno je da u zimskim zalihama traje energetska hrana poreklom od šećernog sirupa, lako svarljiva za pčele, kako bi se omogućilo sigurno izimljavanje. Kao dopuna ovoj hrani mogu poslu¬žiti i šećerno-medno testo, takozvane pogače, čime bi se dodatno osiguralo kvalitetno izimljavanje. Ovo bi bila poruka pčelarima koji su u dilemi kakvu hranu imaju u košnici.

Navedeni tekst je iz posljednjeg novembarskog broja časopisa „Pčelar“, a napisao ga je pčelar sa dugogodišnjim iskustvom (33 godine pčelarskog staža)
Lijep pozdrav i svako dobro!

Znaci nije samo u mom kraju bilo ovako.

Opet dolaze rojevi !
Svi prošlogodišnji rojevi koji su došli smješteni/spojeni su u jednu košnicu . Nikakvih znakova bolesti nije bilo.





MAlo sam se družio sa maticom i pustio je




Drugi rojčić se uhvatio za podnjaču ispod ventilacione mreže .

veliki pozdrav pcelarima evo upravo sam sad uhvatio roj i uspio sam ga smjestiti u lr sanduk ali nisam siguran sta da radim imam jedan sanduk poslab pa sam mislio da sa ovim pcelama da sastavim i da pojacam da moze prezimiti molim savjet sta da i kako uradim kako da spojim treba li onu novu maticu eliminisati



i dali je moguce prezimljavanje da stavim maticnu resetku i nastavak sa novim pcelama iznad ovih pcela sa slabijim drustvom da mi ostanu obje matice pa bi rastavio opet u proljece

Sve što je slabo treba sastavljat, Ako sastavljaš obavezno jednu maticu ukloni,

Prvo utvrdi stanje tog novog roja što se tiče varroe pa onda sastavljaj,

hvala na odg ja sam vec na svoj slabi sanduk stavio maticnu resetku i nastavak pa sam pustio novi roj i poprskao sam sve pcele ruzinim mirisom pa cu sutra ujutro da nadjem maticu i da je eliminisem kad je uklonim onda cu resetku skinut i nastavak radi prezimljavanja



sad me brine posto je slaba pasa bila ja vec dajem sirup nisam siguran dali ce da spreme dovoljno hrane za prezimljavanje

ZA svaku pčelinju zajednicu koja zaposjeda jedno LR tjelo predvidi 10 kg šećera da daš kroz sirup omejr 1:1 to dođe oko 16 litara sirupa , kasnije ćeš vidjet ako treba dodat još . Uglavnom svu prihranu završi do kraja septembra mada je trebalo već polahko to završavat sa dopunama zimnice